U okviru projekta „Vatrogasci i upravljanje vanrednim situacijama Rekaš – Žagubica“ u cilju izrade studije zaštite od požara i delovanja u vanrednim situacijama u opštinama Rekaš i Žagubica, u Žagubici je organizovana tematska radionica na kojoj su predstavnici ovih lokalnih zajednica sa ekspertima iz oblasti protivpožarne zaštite analizirali trenutno stanje u ovim oblastima.
Tematska radionica je organizovana za predstavnike lokalnih zajednica, a učešće na istoj uzeli su i eksperti iz Rumunije i Srbije, koji su analizirali trenutno stanje u oblasti vanrednih situacija i naredne aktivnosti koje će doprineti izradi studije za ove dve opštine. Predstavnici Rekaša i eksperti Joan Sasu i Konstantin Karaivan tokom tematske konferencije govorili su o nacrtu studije u oblasti zaštite od požara i delovanja u vanrednim situacijama .
Dr Mihailo Ratknić je tokom tematske radionice prezentovao nacrt studije za opštinu Žagubica , dao inicijativu za dalje delovanje opštine Žagubica sa posebnim osvrtoma na mere koje treba preduzeti u cilju eliminisanja rizika posebno u lokalnim zajednicama koje su izložene povećanim mogućnostima požara u koju grupu spada opština Žagubica, ali je istakao i ostale moguće vanredne situacije i eventualne nesreće. Dr Mihailo Ratknić je tokom tematske radionice istakao potrebu izrade i poboljšanja baze podataka koji se odnose na istoriju dogadjaja i potrebu da se jasno definisanim procedurama koje se odnose na održavanje i redovno ažuriranje tih baza podataka ili informacionih sistema smanje potencijalni rizici i podigne Pored poboljšanja informativne baze koje se odnosi na prošle događaje, neophodno je dalje usavršavanje i uskalađivanje informacione baze, radi podrške drugim fazama ciklusa integrisanog upravljanja rizicima. Po rečima Ratknića, sve nesreće podeljene su u dve grupe: prirodne nesreće i tehnološke nesreće. Prirodne nesreće podeljene su na šest podgrupa: Geofizičke; Meteorološke; Hidrološke; Klimatološke; Biološke i Vanplanetarne. Svaka od navedenih podgrupa dalje je raščlanjena na osnovne tipove, podtipove i pod-podtipove katastrofa
Kada je reč o požarima na tematskoj radionicu u Žagubici istaklnuto je da statistički podaci pokazuju da u Srbiji, preko 94% šumskih požara izazove čovek, najčešće iz neznanja, nehata ili namerno. U 2% slučajeva uzroci šumskih požara odnose se na prirodne pojave ili neke druge uzročnike, ali nije zanemarljiv ni broj požara za koje nije utvrđen uzrok. Da bi se broj nastanka šumskih požara smanjio, potrebno je u toku požarne sezone vaspitno obrazovnim i propagandnim merama delovati na stepen edukacije stanovništva. Raznim upozorenjima, poučnim predavanjima i prezentacijama, može se uticati na ljude u cilju smanjenja nastanka šumskih požara. Obrazovne, propagandne i mere upozorenja postižu se odgovarajućim angažovanjem u školama i medijima (štampa, radio i televizija) na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Eksperti su tokom radionice istakli i planiranje biloško tehničkih mera zaštite od požara.Ove mere omogućavaju povećanje samoregulacione odbrambene mehanizme šuma, i pomažu da one budu manje ugrožene od požara. To je posebno važno za šume prvog i drugog stepena ugroženosti, ali je poželjno da se primenjuju i na ostale sastojine. Podizanje mešovitih šuma ima za cilj da se na površinama koje se pošumljavaju izbegne stvaranje šume sastavljene od jedne vrste drveća, i predstavlja lako zapaljiv gorivi materijal. Sve biološko–tehničke mere zaštite imaju za cilj stvaranje uslova koji će otežati širenje nastalog požara, kao i omogućiti uslove da se nastali požar uspešno ugasi.
Tokom radionice dogovorene su i naredne aktivnosti , a koje se odnose na finalizaciju studije tako da će se tokom narednih meseci organizovati još jedna tematska radionica
