U okviru projekta  „Vatrogasci i upravljanje vanrednim situacijama Rekaš – Žagubica“ u cilju  izrade studije  zaštite od požara i delovanja u vanrednim situacijama u opštinama Rekaš i Žagubica,  u Žagubici   je  organizovana tematska radionica  na kojoj su predstavnici ovih lokalnih zajednica sa ekspertima iz oblasti  protivpožarne zaštite analizirali  trenutno stanje u ovim oblastima.

Tematska radionica  je organizovana za predstavnike lokalnih zajednica, a učešće na istoj uzeli su i eksperti iz Rumunije i Srbije, koji su analizirali trenutno stanje u oblasti vanrednih situacija   i naredne aktivnosti koje će  doprineti izradi studije za ove dve opštine. Predstavnici Rekaša i eksperti  Joan Sasu i Konstantin Karaivan  tokom tematske konferencije govorili su o nacrtu studije  u oblasti zaštite od požara i delovanja u vanrednim situacijama .

Dr Mihailo Ratknić  je tokom  tematske radionice prezentovao nacrt studije  za opštinu Žagubica , dao inicijativu  za  dalje  delovanje opštine Žagubica sa posebnim osvrtoma  na mere koje treba preduzeti u cilju eliminisanja rizika  posebno u lokalnim zajednicama koje su izložene povećanim mogućnostima požara u koju grupu spada opština Žagubica, ali je istakao i ostale moguće vanredne situacije  i eventualne nesreće. Dr Mihailo Ratknić je tokom tematske radionice istakao potrebu izrade i poboljšanja baze  podataka koji se odnose na istoriju dogadjaja i   potrebu da se  jasno  definisanim procedurama koje se odnose na održavanje i redovno ažuriranje tih baza podataka ili informacionih sistema smanje  potencijalni rizici i podigne  Pored poboljšanja informativne baze koje se odnosi na prošle događaje, neophodno je dalje usavršavanje i uskalađivanje informacione baze, radi podrške drugim fazama ciklusa integrisanog upravljanja rizicima. Po rečima Ratknića, sve nesreće podeljene su u dve grupe: prirodne nesreće i tehnološke nesreće.  Prirodne nesreće podeljene su na šest podgrupa: Geofizičke; Meteorološke; Hidrološke; Klimatološke; Biološke i Vanplanetarne. Svaka od navedenih podgrupa dalje je raščlanjena na osnovne tipove, podtipove i pod-podtipove katastrofa

Kada je reč o požarima na  tematskoj radionicu u Žagubici  istaklnuto je da statistički podaci pokazuju da u Srbiji, preko 94% šumskih požara izazove čovek, najčešće iz neznanja, nehata ili namerno. U 2% slučajeva uzroci šumskih požara odnose se na prirodne pojave ili neke druge uzročnike, ali nije zanemarljiv ni broj požara za koje nije utvrđen uzrok. Da bi se broj nastanka šumskih požara smanjio, potrebno je u toku požarne sezone vaspitno obrazovnim i propagandnim merama delovati na stepen edukacije stanovništva. Raznim upozorenjima, poučnim predavanjima i prezentacijama, može se uticati na ljude u cilju smanjenja nastanka šumskih požara. Obrazovne, propagandne i mere upozorenja postižu se odgovarajućim angažovanjem u školama i medijima (štampa, radio i televizija) na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Eksperti su tokom radionice istakli i planiranje biloško tehničkih mera  zaštite od požara.Ove mere omogućavaju povećanje samoregulacione odbrambene mehanizme šuma, i pomažu da one budu manje ugrožene od požara. To je posebno važno za šume prvog i drugog stepena ugroženosti, ali je poželjno da se primenjuju i na ostale sastojine. Podizanje mešovitih šuma ima za cilj da se na površinama koje se pošumljavaju izbegne stvaranje šume sastavljene od jedne vrste drveća, i predstavlja lako zapaljiv gorivi materijal. Sve biološkotehničke mere zaštite imaju za cilj stvaranje uslova koji će otežati širenje nastalog požara, kao i omogućiti uslove da se nastali požar uspešno ugasi.

Tokom radionice  dogovorene su i naredne aktivnosti , a koje se odnose na finalizaciju  studije tako da će se tokom narednih meseci  organizovati još jedna tematska  radionica